maxifitNe danina, ni nedeljama, mesecima mi ovaj tekst u nekom obliku stoji kao kost u grlu. Kako priznati naglas sebi, kako priznati naglas drugima da si bitku koju si jednom dobio nesvesno izgubio i da se nalaziš na istom mestu na kom si se nalazio kada si počinjao pre par godina...

Mogu vam pisati opravdanja, ne lažna, ona stvarna. O neizmernoj sreći koja je trajala 8 dana a onda o saznanju da sreću nikada nećeš upoznati jer je gubiš pre i nego što si je dobio. Mogu pisati o jednom preplakanom Đurđevdanu, kojeg se ne sećam, danu kad je deo mene i mog muža zauvek nestao. I ceo maj, i ceo jun, i ceo jul, kao u nekoj magli. Meseci kojih se ne sećam. Pišem samo izgovore. I borba da ostaneš svoj, da ne tražiš utehu u hrani, jer je nećeš naći, kao što i nisi pre 5 godina. I ceo mesec avgust u borbi sa sobom, da prevaziđeš sebe, svoje strahove i taj strašan mesec septembar kada rešavaš životne stvari, kada se suočavaš sa lošim rezultatima i moliš se svim svetima da nije ona strašna bolest na slovo R. I ako treba, ne sad, ne posle svega. Ne! Nisam zaslužila. I oktobar, mesec koji je najmanje u magli a najviše suočavanje sa sobom. Jer svi izgovore imamo, samo ne smemo da dozvolimo da nas preovladaju. I ta unutrašnja borba, borba između dobra i zla. Borba između ostati dosledan sebi i svojim idealima, ili biti ono što te čini srećnim ili makar ono što ti misliš da te čini sretnim. Biti okružen hranom 24/7, misliti o hrani, misliti hrono, biti hrono. Stres koji pregazi svakoga ko je iole senzitivan. Život koji je pregazio mene.
I jedan Aleksandar, krajem oktobra koji tera maglu i nudi što niko nije. Dođi da ti pomognemo! Ja! Mrzitelj vežbalja. Mrzitelj teretana. Mrzitelj sprava koje izgledaju kao srednjovekovne naprave za mučenje. Ja. Sve sam ja, samo ne neko ko posle prvog treninga želi da se vrati, ne sutra, ne prekosutra, nego sad odmah, još jedan trening.
Posle prvog treninga me ništa nije bolelo. Otišla sam na drugi i rekla treneru da me ništa ne boli. Smeje mi se. Kaže nije poenta da te boli, ako boli nisam ja dobar trener, nije poenta upale mišića, da ne možeš da sedneš na stolicu. Poenta je da topimo masti a ne da iskidamo mišiće. Vežbam sa lakoćom iako nije nimalo lako. Trening podrazumeva nošenje opreme od po mojoj proceni 5 kg. Pritom ste utegnuti, pritom osetite blago pulsiranje mišića. I još treba da vežbate. Ko je lud?! Kardio, blago zagrevanje, intezivni deo. Vežbe, one ciljane, tačno ono što meni treba, akcenat na guzi i stomaku. Vežbanje do totalnog preznojavanja. I masaža, najbolji deo treninga. Sve traje 20 minuta. Posle petog puta imam utisak da duže traje skidanje i stavljanje opreme a ne sam trening. Ali nisam luda, vidim da se koža uteže, vidim da nestaje celulit, vidim da se obim smanjuje. Vidim! Pišu mi da nisam normalna. Skupo je. Kakve gluposti. Ne razumem više ljude. Nikome ne naturam svoja mišljenja. Posle šest meseci moje patnje nešto me je izvuklo iz kuće. Nešto meni čini dobro. Sa nečim se ja osećam dobro. Imate li ogledalo? Kako spavate? Guram li ja svoj nos u vaš novčanik? Komentarišem li ja vaše životne izbore! Sram da vas bude!
Pišem ovo namerno. Svima onima koji se naslađuju mojoj nesreći, svačijoj nesreći. Svima koji su srećni jer sam ja patila, jer drugi pate. Svima koji se naslađuju jer sam pala i izgubila bitku sa kilogramima. Pišem podignute glave. Jer sam čovek. Jer sam žena. Jer sam 8 dana bila mi. Jer sam svoja. Jer sam živo biće. Jer nije sramota pasti! Jer nije sramota biti debeo. Jer nije sramota priznati da imaš problem. Jer nije sramota tražiti pomoć. Jer nije sramota raditi i trošiti pare kako misliš da treba da se troše. Jer nije sramota okačiti znojavu nemontiranu debelu sliku na FB. Jer nije sramota živeti život po svojim merilima. Jer nije sramota biti iskren. Jer nije sramota biti svoj.

Za sve one koji su povređeni, za sve one koji su neshvaćeni, za sve one koje boli nepravda, za sve koji ne žele da budu slepi pratioci tuđih ideala, za sve koji razmišljaju svojom glavom, za sve one koji ne žele da budu ovce u stadu.

Budi svoj! Budi svoja!

Kad padneš, ustani. Sam ili uz pomoć ruke koju ti pružaju dobri ljudi kojih još ima na ovom svetu!

Budi svoj! Budi svoja!

I ne boj se, psi laju, karavani prolaze.

 

Nemate prava da postavljate komentare.

Prijavljivanje

Pretraga

 hhfbg

POSTAVITE SVOJ RECEPT!

Prijavite se za novosti: