gifing

Iako je kvalitetna ishrana osnova dobrog zdravlja, mnogi ljudi ne uspevaju da unesu preporučene količine vitamina, minerala, zdravih masnoća, vlakana ili proteina.  Sve češće čujemo da se sa unosom manje hrane, telesna masnoća povecava. Nije cilj smanjiti količinu unete hrane, već nam je ona potrebna za dobar metabolizam i unos odgovarajućih nutrijenata.

Uvek se osećate onoliko dobro koliko vaš metabolizam dobro funkcioniše, a njega upravo hranom pospešujemo. Sa nešto više dobro odabranog voća i povrća, integralnih žitarica, kao i dodatih vitamina, možete svoj metabolizam, a samim tim i celokupno mentalno i fizičko stanje osetno da poboljšate.
Ishrana je jedina značajna odrednica zdravlja koja je potpuno pod vašom kontrolom. Vi donosite konačnu odluku o tome šta ćete ili nećete unositi u svoj organozam. Ostale odrednice, kao što su kvalitet vazduha, koji udišete, buka kojoj ste izloženi,, emocionalna klima vaše okoline – ne možete uvek da kontrolišete, ali zato možete da kontrolišete ono što jedete. Šteta je propustiti tako dobru priliku da utičete na svoje zdravlje.
Pored odabira dobre i zdrave hrane, neophodno je odrediti i namirnice koje su pogodne za zdravu ishranu. Takvu dijagnostiku možemo dobiti na Mora nova analizatoru, testom intolerancije na hranu.
Sve češće čujemo da određene vrste hrane izazivaju zdravstvene tegobe. Glavobolja, poremećaj raspoloženja, nadimanje, ulcerozni colitis, reumatoidni  artritis, ekcem, dijareja, nauka priznaje da takve bolesti i  smetnje mogu biti izazvane ili pogoršane  urođenim otporom tela prema određenim sastojcima u hrani. Nije reč o alergijama u klasičnom smislu reči, već o tegobama koje posledično izazivaju odredjene namirnice ili kombinacija više namirnica. Ove reakcije organizma se nazivaju  nepodnošenje, osetljivost, metaboličke reakcije ili jednostavno štetne reakcije na hranu.
Izbegavanje određenih namirnica može dovesti do značajnih poboljšanja mnogih naizgled neizlečivih, dugotrajnih hroničnih stanja, uključujući reumatoidni artritis i smetnje sa varenjem.
Predlozi koji slede zavise od vašeg stanja i razgovora sa lekarom i nutricionistom. Ukoliko je test intolerancije pokazao da određenu vrstu hrane ne možete koristiti, zamenite je u okviru iste grupe, npr. ako ste reagovali na sir, kao zamenu možete odabrati pavlaku ili kiselo mleko, ako ste reagovali na heljdu, kao zamenu možete koristiti ovas.

Namirnice po grupama koje su dozvoljene:

  • Žitarice: ovas, raž, ječam, heljda, proso, kukuruz, spelta, amarant, kinoa,pšenica
  • Mlečni proizvodi: sve vrste sira, kajmak, puter, pavlaka, kiselo mleko, kefir (margarin, mleko, jogurt, ne bi trebalo koristiti), dozvoljena je i pavlaka za kuvanje, ali sa mlečnom masti
  • Povrće: svo povrće se može konzumirati, ali potrebno je obratiti pažnju na vrste  koje imaju visok glikemijski indeks, količinu šećera koja izaziva veliki skok glukoze u krvi, tu spada krompir, bundeva, beli pasulj, a povrće kao što je kuvana cvekla, kuvana šargarepa i kuvan celer, nesmetano se mogu koristiti u svežem stanju. Povrće je potrebno lepo oprati, termički kraće obrađivati zbog čuvanja nutrijenata, čistiti sa što manje odpada, jer se velika količina minerala i vitamina  gubi lošim čišćenjem.
  • Voće: sve vrste voća se mogu koristiti, ali prednost dati voću sa manjim glikemijskim  indeksom
  • Ulja i sirća: maslinovo ulje, ulje od koštica grožđa, bundevino i laneno ulje. Sirća treba ograničiti, kao zamena preporučuje se limunov sok, ponekad balzamiko, dozvoljeno je umeboši sirće koje daje prijatan kiselkasto - slani ukus
  • So i začini: kuhinjsku so svesti na minimum, kao zamena može se koristiti kalijumova, morska so, začini mogu biti sveži i sušeni, prednost dati svežim začinima
  • Šećer i šećerni koncentrati: stevia je odlična zamena za komercijalni šećer, može se ograničeno koristiti fruktoza. Crna čokolada i voće se takođe može koristiti u vreme dozvoljeno za unos ugljenih hidrata po hrono ishrani, a to vreme je od 17 do 19 časova u letnjem periodu i od 16 do 18 časova u zimskom periodu
  • Pića: voda, limunada, biljni čajevi, vina, retko žestoki alkohol, mineralne vode, sveži voćni sokovi bez šećera i sokovi od povrća

Doručak treba da bude jak i konkretan, sadržajan u mastima , proteinima i ugljenim hidratima.
Ručak je kombinovanje namirnica, tj, odvajanje proteina i ugljenih hidrata.
Ukoliko se opredelite za mahunarke za ručak, grašak, boraniju, sočivo, možete spremiti sa belim mesom, piletina, ćuretina, riba, pirinač  se priprema sa povrćem, kao i testenina. Pasulj ne kombinovati sa mesom. Ponekad se uz mahunarke može pojesti i hleb od celog zrna, kao i parče mladog sira.

Večera je kombinovanje belog mesa, belanaca, pečuraka sa povrćem. Nije obavezno povrće zelene boje i isto tako nije greška ukoliko se povremeno uveče konzumira, kao ni crveno meso.

Od 16 do 18 časova zimi, ili od 17 do 19 časova leti, možemo koristiti voće sa manjim glikemijskim indeksom, zdrave slatkiše sa stevijom , crnu čokoladu,

Sa količinom voća i količinom dezerta potreno je biti pažljiv. Kao što je rečeno ugljene hidrate je neophodno unositi u dozvoljeno vreme i količina je ograničena na količinu vaše šake.


Napomena:
Koncept “hrono ishrane” dr. Ane Gifing je takav program ishrane koji je osmišljen da u najvećem broju slučajeva, daje najbolje rezultate po pitanju zdravlja, funkcionalnosti i estetskog momenta kod ljudi.
Idealan način ishrane zahteva veliku posvećenost, mora biti praćen od strane stručnjaka i potreban je određeni vremenski period za dobijanje IDEALNIH rezultata. Važno je napomenuti da koncept jelovnika kod većine osoba treba u vremenu korigovati jer su fiziološke potrebe za određenim mikro i makro-nutrijentima varijabilne. Takođe, različitost među ljudima po pitanju morfologije, uzrasta, aktivnosti u toku dana, prethodnog zdravstvenog stanja i sl. neminovno nameće uslov INDIVIDUALNOG pristupa pri osmišljavanju što delotvornijeg jelovnika, Određeni način ishrane za nekog može biti idealan, za nekoga neutralan a u specifičnim slučajevima čak da ima i negativne posledice, stoga je neophodno u određenim fiziološkim stanjima iskustveno i pod stručnim nadzorom pronaći optimalan način ishrane.
Odstupanja što se tiče broja obroka, vreme konzumiranja, kombinacija i izbor namirnica su u “hrono ishrani dr Gifing” moguća zbog tkzv. “genetskog polimorfizma”, tj. zbog različitosti od čoveka do čoveka.
“Hrono ishrana dr Gifing” u najvećem broju slučajeva ima izražen RECIPROCITET, tj. određena osoba koliko se pridržava propisanog načina ishrane, program vraća adekvatnim biometrijskim I biohemijskim rezultatima.
Osobe koje samostalno sprovode “hrono ishranu dr Gifing”, mogu samo PREVENTIVNO I DELIMIČNO terapeutski tj. blagotvorno da deluju na sopstveni organizam. “Hrono ishrana dr Gifing” ne zamenjuje  medikamentoznu ili neku drugu terapiju propisanu od ordinirajućeg lekara, već samo može da ublaži određene simptome i da bude podrška primarnom načinu lečenja.
Lekari i nutricionisti centra za “Hrono ishranu dr Gifing” zadržavaju pravo menjanja propisanog načina ishrane ukoliko pacijent ima specifične zahteve u ishrani ili po sopstvenom nahođenju i proceni.
Sugestije i saveti od strane autorizovanih stručnjaka za “Hrono ishranu dr Gifing” daju se isključivo u centru, ukoliko postoji zdravstveni aspekt.

Komentari   

+1 # OljaBg 30-10-2014 20:11
"Ponekad se uz mahunarke može pojesti i hleb od celog zrna, kao i parče mladog sira." da li hleb i sir zajedno uz rucak ili ne, nikako i da li se ubacuje i uz druge obroke ili samo mahunarke ?
+50 # knuffel011 01-11-2014 12:36
Mislim da je clanak napisan nesistematizova no i prilicno zbrda-zdola, u delovima je cak kontradiktoran sam sebi. Malo vise paznje pri pisanju mnogo bi znacilo citaocima/koris nicima. Hvala!

Nemate prava da postavljate komentare.

Prijavljivanje

Pretraga

 hhfbg

POSTAVITE SVOJ RECEPT!

Prijavite se za novosti: