Nakon poplava ljudi koji gaje voće i povrće u svojim baštama često su u nedoumici koliko je ono bezbedno za upotrebu. Ukoliko je vašu baštu zahvatila samo kiša, nema razloga za zabrinutost. Sa druge strane,

ukoliko je baštu zahvatila voda iz rečnih tokova, voće i povrće može biti kontaminirano fekalnim bakterijama, kao što su Escherichia Coli i Shigella, parazitima poput Cryptosporidium i Gardia, virusom Hepatitis-a A, kao i hemijskim kontaminatima: benzinom, motornim uljem, raznim hemijskim rastvaračima i industrijskim zagađivačima. Ovakve stvari nisu za šalu i najviše mogu da ugroze zdravlje (pa i život) dece, starijih i onih sa slabijim imunim sistemom.
Ukoliko je jestivi deo biljke došao u kontakt sa rečnom vodom, bilo da je to samo malo ili je biljka bila potpuno potopljena, postoji zdravstveni rizik. Takođe, u većini slučajeva ne postoji način da se biljka efikasno očisti. Dakle, najkonzervativniji savet je da sve što je zahvaćeno poplavom bacite na otpad na propisan način.

Ipak, nešto se može i spasiti. Evo nekoliko saveta:

1. Bacite svo povrće koje se konzumira sveže (zelena salata, mladi luk, kupus), kao i svo zeleno lisnato povrće poput spanaća, blitve, rukole. Ne postoji mogućnost da se ovakvo povrće efikasno očisti, jer je puno nabora koji su leglo patogenih bakterija. Svo bobičasto voće, poput malina i jagoda je takođe nemoguće dovoljno dobro oprati kako od bakterija, tako i od parazita i hemijskih zagađivača.

2. Kuvanje povrća će ubiti bakterije i parazite, ali neće ukloniti industrijske i hemijske zagađivače.

3. Ostalo voće i povrće može biti spašeno zavisno od vremena berbe. Ukoliko je berba nekoliko nedelja posle poplave, ove biljke treba oprati, oljuštiti i skuvati. Pre berbe proverite da li je voće i povrće mekano, naprslo, ili ima bilo kakvu fizičku manu i ako je tako, bacite ga. Celovito voće i povrće se može jesti, ukoliko se prethodno dobro opere vodom sa česme (ne koristite sapun!) I kratko (2 minuta) potopi u slabi rastvor varikine (2 kašike na 4 litre vode) i nakon toga opet dobro opere hladnom vodom sa česme. Nakon pranja, oljuštite i skuvajte. Vodite računa da izbegnete unakrsnu kontaminaciju sa kuhinjskim i drugim površinama.

4. Paradajz, patlidžan, tikvice, krastavac i ostalo mekano povrće nije bezbedno i predstavlja visoki rizik po zdravlje.

5. Povrće kod kojeg se razvio cvet pre poplave (poput brokolija, karfiola) do berbe predstavlja nedefinisan rizik. Dakle, kada se plod razvije, možete ga oprati I skuvati kao što je gore navedeno, ali rizik od trovanja i dalje postoji.

6. Povrće koje raste pod zemljom, poput krompira, šargarepe i cvekle bi trebalo da bude bezbedno, ukoliko je od poplave do berbe prošlo MINIMUM 4 NEDELJE. Ovo povrće treba oprati po gorenavedenom uputstvu, oljuštiti i skuvati.

7. Voće i povrće koje je procvetalo NAKON POPLAVE  bi trebalo da bude bezbedno za upotrebu.

Da biste zaštitili voće i povrće koje nije bilo direktno zahvaćeno poplavom, perite ruke pre i posle berbe, ne ulazite u kuću sa obućom koju ste nosili u bašti i presvucite odeću.

Nemojte prodavati voće i povrće iz potopljenih bašta, jer možete ugroziti zdravlje drugih ljudi. Ukoliko imate bilo kakvih nedoumica oko bezbednosti voća i povrća iz vaše bašte, obratite se lokalnoj poljoprivrednoj zadruzi.

 

Tekst je uz dozvolu autora u celosti preuzet sa: www.stajedemo.com

Nemate prava da postavljate komentare.

Prijavljivanje

Pretraga

 hhfbg

POSTAVITE SVOJ RECEPT!

Prijavite se za novosti: